Mosta mi više nema
Obale mi gole
Morava ranjena ječi
Virovi je bole.
Mosta mi nema više
Uzalud maj i lipa cveće
Bilo je šta je bilo
Na gvožđu pokidanom piše
Da isto biti neće.
Nema mi više mosta
U vodi krvav leži
Bezbroj uspomena osta
U toj gvozdenoj mreži.
Obale nit su dalje nit bliže
Gde je kapija čelična bila
Ni dublja ni plića Morava stiže
Ne bi li kamen krvav umila.
Nit je pravlja nit krivlja reka
Tamo gde virovi glođu most
I uvek plitki sprud će da čeka
Da mu zaraste svaka kost.
Da se ne vratim
Nigde nije toliko daleko
No kako kuću bez praga da shvatim
Gde da ti Moravo reko
Mostarinu platim?
Za vraćanje ne čeka više
Nit gura da se ode
U mulju most uzdiže
Mutne gap revile vode
.Nema mosta za tajne priče
Da sluša i da ćuti
Crkveno zvono bolno nariče
Pocepani su Morave skuti.
Moravac vetar više ne svira
Kad se međ stubove zaplete
Kolovođa gvozdeni na dnu vira
Нема коментара :
Постави коментар