SKROL

(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)PRVA ODBOJKA U VARVARINU - Prognani slovenci koji su 1941. godine našli utočište u Varvarinu, sa sobom su poneli i varvarincima nepoznatu igru - odbojku. Igralište se nalazilo naspram zgrade sadašnjeg Opštinskog suda i Skupštine opštine.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)NAJSTARIJI FUDBALSKI TIM POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA - Najstariji posleratni fudbalski tim potiče iz 1945. godine a sačinjavali su ga: Ćira, Mića Dedinčanin, Miroslav Mikić, Rade Antić, Lane Živić, Mića Radojević, Slobodan Marinković,Mata Jakovljević, Srboljub Marković, Dragoslav Simić i jedan igrač kome ne znamo ime. Igralište se nalazilo iza nekadašnje Pošte.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)MIODRAG MILOJEVIĆ MITA - Zemljoradnik iz sela Parcana, rođen 1905. godine, jedan od najbližih saradnika narodnog heroja Mirka Tomića u nešem kraju, postao je član KPJ neposredno pred rat. Kada je plamen ustanka zahvatio Levač, Mita je bio među prvima. Borio se u sklopu Temnićke čete. Poginuo je u Bosni 1943. godine. Bista ovog poznatog partijskog aktiviste i borca nalazi se u Spomen-parku u Varvarinu.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)MIODRAG IVANOVIĆ VELJKO - Rođen 1926. godine u selo Varvarinu, đak gimnazije u Kruševcu, Miodrag IvanoviĆ Veljko rano je upoznao revolucionarna strujanja u zemlji i pristupio naprednom omladinskom pokretu. Socijalističke ideje širio je u rodnom Temniću, a već 1941. godine stupio je u Rasinski partizanski odred u kome se istakao kao hrabar borac. Po oslobođenju zemlje bio je na mnogim odgovornim dužnostima. Umro je 1961. godine a njegovi Temnićani su, skromno se odužujući Spomen-park u Varvarinu obeležili još jednim monumentom.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)LJUBISAV VASKOVIĆ STARI - Jedan od boraca Temnićke čete je Ljubisav Vasković Stari. Rođen u Svojnovu, 1896. godine. Učesnik je oba svetska rata a u drugom svetskom ratu je od 1941. godine. Nosilac Partizanske spomenice Ljubosav Vesković Stari je za svoje zasluge odlikovan sa više ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Umro je 1979. godine. Uspomenu na njega Varvarinci su sačuvali postavljajući mu spomen-poprsje u Spomen-parku u Varvarinu.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)NAJSTARIJA ŠKOLA U TEMNIĆU - Osnovna Škola Dušan Gavrilović u Bačini je osnovana 1843. godine i najstarija je škola u Temniću i okolini. Pohađali su je đaci iz bliže i dalje okoline. U prvo vreme, školu je izdržavao narod i đački roditelji. Radila je u veoma teškim uslovima. Prvu školsku zgradu, škola je dobila 1870. godine u kojoj je radila sve do 1974. godine kada je podignuta nova školska zgrada.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Administrativni i kulturni centar Temnića bila je Bačina sve do 1840, godine, kada je sreska kancelarija preneta u Varvarin.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Orašku crkvu, koju je kralj Milutin podigao 1321. godine u slavu pomirenja sa bratom dragutinom, opustošili su Turci a Srbi u vreme seoba sa sobom u novu zemlju poneli sva znamenja. Obnovio ju je pre I srpskog ustanka veliki serdar Jagodinske nahije, ober knez Jevta Brkić-Kasavić iz Obreža. Pored nje je, posle tragičnog iskušenja sa Turcima u Beogradu 1814. godine, i sam ranjen(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Pre boja na varvarinskom polju, 1810. godine, Hajduk Veljko je posetio manastir u Orašju radi "nekog važnog" dogovora sa starešinom manastira igumanom Rafailom.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Gradsko naselje Varvarin, nekada je nosilo ime Bela Crkva - zbog lepe crkve koju su obnovili knez Miloš Obrenović, pop Stojan Protić iz Varvarina i knez Mileta Radojković iz Donjeg Katuna. Porodična grobnica RadojkoviĆa i danas stoji pored crkve . Inače, lepotu mesta i crkve nije mimoišla ni narodna pesma. U jednoj nenaslovljenoj pesmi staroj preko dve stotine godina, pored ostalog stoji i stih: "Bela crkva dika devojačka. . . ".(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Knez Miloš Obrenović, vratio se u Srbiju posle izgnanstva, 1859. godine. I sam učesnik u bojevima prvog srpskog ustanka, pošao je u obilazak značajnijih mesta. Tako se našao i u Varvarinu gde je jedne neprespavane noći prvi put izrazio kajanje zbog zločina nad Karađorđem sećajući se Varvarinske bitke iz 1810. godine. Sutradan je, kako to kaže M.Pešić u Politici od 08.avgusta 1985. godine, "naredio da se o njegovom trošku podigne crkva u Varvarinu. Spomen na tu bitku i na čoveka koji je njome rukovodio".(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)Za vreme austrijske vladavine severnim delovima Srbije od 1718.-1739. godine sačinjeni su statistički podaci u kojima su sačuvana imena naselja u Temniću, i to Bela Crkva (Varvarin), Bačina, Karanovac, Katun, Maskare, Parcane. Pored imena mesta stoje i brojevi domova: Bela Crkva (8), Katun (5), Maskare (8), Bačina (31), Karanovac (8)(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)U povelji iz 146. godine, despot Stefan Lazarević daruje manastirima Tismani i Vodici pored ostalog i tri broda (jedan je Obrež), kao što je 1375. godine učinio njegov otac knez Lazar, u povelji manastiru Ravanici.(¯`·.¸¸.·´¯`·.¸¸.-> DA SE ZNA <-.¸¸.·´¯`·.¸¸.·´¯)

POREKLA PREZIMENA - VARVARIN

Porekla prezimena iz Varvarina, stanje iz 1905. godine

 Čabrići (20.k), doselili iz Čabrova na Kosovu. Ima ih u okolini Varvarinske opštine, u selima Maloj Kruševici, Karanoviću. Takođe ih ima u severoistočnoj Bosni -R.Srpskoj, u mestu Papraća – opština Šekovići. U Papraći postoji srednjovekovni manastir. Neki Čabrići su se poturčili, i dalje se prezivaju Čabrić, većina ih živi u Federaciji BIH. Ovi Čabrići u Papraći su ostali verni srpstvu i pravoslavlju, ima ih i dan danas u Papraći, nisu menjali prezime, prezivaju se Čabrić kao i njihovi rođaci u Varvarinu i okolini. Čabra je selo u opštini Zubin Potok. Čabrići su prozvani po selu odakle su došli. Čabrići slave Sv. Iliju.

Vojinovići (15.k), doselili oko 1700. iz Trnjana kod Aleksinca. Sv. Arhanđel

Vučići (5.k), starinci. Sv. Arhanđel

Protići (10.k), doselili sa Kosova. Iz ovog roda je bio prota Stojan, koga su Turci u toku ustanka živa nabili na kolac. Sv. Nikola

Užarovci (15.k), doselili iz okoline Leskovca. Sv. Arhanđel

Boškovci (10.k), doselili sa Kosova. Sv. Luka i Sv. Marko

Ilići (10.k), doselili iz Trnjana kod Aleksinca. Sv. Đorđe Đurđevdan

Dandžići (5.k), starinci. Sv. Đorđe

Krkići (5.k), doselili iz okoline Ćićevca. Sv. Arhanđel

Rakitovci (10.k), doselili oko 1800. iz sela Rakitovo kod Jagodine. Sv. Đorđe

Bojadžići (8.k), doselili oko 1800. iz sela Dobujevca kod Aleksinca. Sv. Đorđe

Karići (5.k), starinci, Sv. Arhanđel

Živanovići (10.k), doselili oko 1800 iz Vitoševca kod Aleksinca. Sv. Nikola

Blagojevići (16.k), starinci. Sv. Arhanđel

Jurukovići (12.k), doselili iz okoline Aleksinca. Sv. Nikola

Svrzići (16.k), doselili oko 1800. iz okoline Ćićevca, ima ih još u nekoliko sela u Varvarinskoj okolini. Ovako su prozvani što su se mnogo selili te ne mogu nigde da se svrstaju. Svrzići su starinom sa Kosova. Sv. Mina

Cvetkovići (12.k), starinci. Sv. Jovan

Lazarevići (12.k), doselili iz okoline Aleksinca. Sv. Nikola

Kačarevići (14.k), starinci. Sv. Nikola

Dolići (8.k), doselili sa Kosova. Sv. Arhanđel

Pavići (12.k), doselili sa Kosova. Sv. Mina

Rovinci (8.k), doselili sa Kosova. Sv. Pantelejmon

Grčići (18.k), starinci. Sv. Đorđe

Đučići (14.k), doselili sa Kosova. Sv. Petka

Bugarčići (29.k), doselili iz okoline Niša. Sv. Đorđe

Dakići (6.k), doselili iz Stare Srbije. Sv. Arhanđel

Нема коментара :

Постави коментар

Пријавите се на: Постови ( Atom )