RUŠID-PAŠA

Neuspeh Rušid-paše

Lukavi serasker Rušid-paša, komandant 30.000 carskih vojnika, početkom septembra 1810. prvi put je primenio obilazni manevar u boju kod Jasike, ali je Karađorđe prozreo njegove namere i glavninu vojske izvukao na pripremljene položaje u Varvarinskom polju... 

U nameri da izmanevriše jaku srpsku deligradsku odbranu na moravskom operacijskom pravcu, serasker Rušid-paša je naumio da sa 30.000 vojnika iz Niša, preko Kruševca, dođe do Zapadne Morave. Trebalo je da forsira reku kod sela Jasike i da njenom levom obalom nastavi prodor u Šumadiju i dalje - ka Beogradu. 

Procenjujući seraskerove namere, Karađorđe je poseo mostobran na levoj obali Zapadne Morave, dobro se utvrdio i odatle pružao grčevit otpor. Znajući da je kod Deligrada, radi obmanjivanja, ostavio samo neznatne snage i da mu je glavnina skoncentrisana kod Jasike, srpski vožd je predviđao da će mu ovde, za odlučujući boj s mnogobrojnim neprijateljem, biti potrebna pomoć. 

Odlučivši da k sebi pozove vojvodu Petra Dobrnjca, Vožd mu je pisao: "Da dođeš sa celim narodom što je kod tebe, ili da skloniš (nagovoriš, prim.autora) Ruse da oni pošalju koje odeljenje od svoje vojske. Ili jedno, ili drugo! A brže bolje na konje! Jer kad propadne sve amo, šta će nam onda Kladovo pomoći. Ne čekaj druga pisma, nego odma čas pre polazi pa potrči i dalju i noću. Sad do toga stoji sve!" 

Pomoć 3.000 Rusa 

Sedam dana je Rušid-paša bezuspešno pokušavao da jakim frontalnim napadima forsira Moravu kod sela Jasika (nedaleko od srpskih utvrđenja i položaja u Varvarinskom polju) i potisne Karađorđa ka unutrašnjosti Šumadije. Na kraju se dosetio da i tu primeni taktički princip - obilazni manevar, upućujući vojnike uzvodno od Jasike da pređu Moravu, napadnu srpske borce s leđa i onemoguće im povlačenje ka Varvarinu. 

Međutim, Karađorđe je već bio doneo odluku da, kao sledeću odbrambenu liniju, posedne ranije pripremljene položaje u Varvarinskom polju, koje leži odmah na izlazu iz tesnaca (puta) niz obale Zapadne Morave. U isto vreme kad je Rušid-paša uputio deo vojske u obilazni napad, Karađorđu su u pomoć stigli ruski vojnici, koje je odmah uključio u borbu za zaštitu organizovanog povlačenja Srba ka Varvarinu. 

Gladni frajkori 

I kao austrougarski plaćenik, Karađorđe bio surov i domišljat vojnik 

Srpski vojnici su se, koristeći obe obale reke, povukli u Varvarinsko polje, u koje je već bio stigao Veljko Petrović sa 3.000 Rusa, kojima je komandovao pukovnik Orurk. 

Sagledavajući moguće posledice sukoba s jakim neprijateljem u Varvarinskom polju, srpske vojvode - kojih je bilo 18, a među njima Mladen Milovanović, Milan Obrenović, Stanoje Glavaš i pukovnik Orurk - savetovali su Karađorđa: 

"Gospodaru! Mi te svi molimo da se na stranu ukloniš iz ovoga boja, jer je mnoštvo Turaka a nas malo, pa ako nas Turci razbiju i mi izginemo, narod će se opet oko tebe skupiti i ti ćeš naći druge vojvode i zemlju održati. Ali ako bi nas s tobom Turci razbili i ti poginuo, onda nema se oko koga narod skupljati, sve bi prslo i propalo". 

Na to im je Karađorđe odgovorio: 

"Koje kude, vidim da je velika turska sila, i dopisa je tako. Al će vojska misliti da se bojim Turaka pa će se poplašiti, i onda može zlo biti." 

Boj s Rušid-pašom 

Na kraju, Vožd je popustio. formiravši borbeni poredak za doček vojske Rušid-pašine na Varvarinskom polju. Karađorđe se povukao malo unazad i popeo na obližnje brdašce, odakle je imao dobar pregled bojišta. 

Rušid-paša je veoma oprezno nastupao uskim puteljkom uz Moravu. Bio je, kako navodi Konstantin Nenadović, van sebe od sreće kad je izašao iz tesnaca i pred sobom ugledao Varvarinsko polje. Svojim starešinama je rekao: 

"Sve se tužiste na Srbe da se ne možete s njima nigde u polje da desite. Eto vam polja, eto vam Srba! Da se pokažete da li ste vredni da jedete carski hleb". 

Prvi juriš neprijatelja bio je silovit. Srbi su dopustili Turcima da se približe na domet pušaka, a zatim su otvorili plotunsku vatru. 

Karađorđe nije mogao da odoli a da se ne umeša u boj, računajući da će iznenaditi Turke. "Ene, po duši ji turskoj", rekao je i sjurio se niz padinu. Zbog iznenadne pojave nove opasnosti Turci su se povukli. 

Od 5. do 10. septembra 1810. Rušid-paša je bezuspešno napadao položaje dobro utvrđenih srpskih i ruskih vojnika. Videći da su mu napadi jalovi i da trpi gubitke, a bojeći se i goreg - da mu ubrzo Karađorđe zatvori odstupnicu ka Jasiki - odlučio je da se 15. septembra povuče ka Nišu.

BIOGRAFIJA:

Huršid Ahmed-paša (tur. Hurşit Ahmet Paşa; umro 1822) je bio poznati osmanski vojskovođa i veliki vezir tokom 19. veka.

Čerkeskog porekla, rođen je na Kavkazu kao sin hrišćanskog sveštenika. Uzet je kao mlad, preveden na islam i uključen u janičare.

Marta 1809. godine poslat je u Srbiju u cilju suzbijanja Prvog srpskog ustanka Karađorđa Petrovića. Sprečio je 1809. godine oslobađanje Niša pobedivši Srbe pod vođstvom Stevana Sinđelića u Čegarskoj bici. Uspeo je da okruži srpsku vojsku. Huršid je nakon katastrofe iskoristio preganjanje srpskih starešina, pa je zaobišavši Deligrad stigao bezmalo do ušća Morave. Međutim morao se vratiti sa prelaskom Rusa na Dunavu.

Kada je stigao u Niš od lobanja srpskih vojnika sazidao je Ćele kulu. Ćurčijama je plaćao za svaku odranu srpsku glavu po 25 groša. U tri metra visoku kulu ugradio je 952 lobanje. Na svakoj strani kule 14 redova po 17 lobanja.

Godine 1810. poražen je na Varvarinu, a 1811. izigrali su njegove predloge koje je kao veliki vezir učinio Karađorđu: da se od Srbije obrazuje kneževina sa pravima koje su imale knjaževine Vlaška i Moldavija. Zbog tih neuspeha je smenjen sa položaja Velikog vezira i postavljen na mesto Niškog paše.

Dana 5. septembra 1812. godine imenovan je za Velikog vezira, što je obavljao do 1. aprila 1815. godine. Ostao je tokom kampanje u Srbiji kao serasker, i uništio je revolt ulaskom uBeograd u oktobru 1813. godine. Komandovao je vojskom od osamdesetpet hiljada ljudi i prodro je sa juga. Te godine je imenovan za vezira Bosne i odatle je uspešno komandovao protivuDrugog srpskog ustanka Miloša Obrenovića.