STANJE OSNOVNIH ŠKOLA 1925./1926.

STANJE OSNOVNIH ŠKOLA U SREZU TEMNIĆKOM ZA PRVO POLUGOĐE 1925/26. ŠKOLSKE GODINE

Sva mesta u ovim srezovima bila su obuhvaćena nekom školskomopštinom. Najveća udaljenost između pojedinih mesta i škola iznosila je 12 km, anajčešća oko 3 km.

 Škole u temnićkomsrezu bile su u dosta dobrom stanju.

Nove školske zgrade trebalo je podići, u srezu temnićkom u:Zalogovcu, Bošnjanu, Maskaru, Donjem Katunu i Izbenici.

Većina školskih zgrada bile su svojina opština.

Školske zgrade u Maskaru, Izbenici, Sibnici, Siljevici iNadrlju građene su od slabog materijala, dok su ostale građene od tvrdogmaterijala.

Jedino zgrada u Izbenici nije odgovarala higijenskim i zdravstvenim uslovimaza održavanje nastave.

Zgrada u Varvarinu raspolagala je sa pet učionica, kubature po 192 m³, kancelarijom, služiteljskom sobom i jednom ostalom prostorijom.Zgrada je

građena 1897. godine za školu.

Zgrada u Gornjem Katunu imala je tri učionice, kubature po 168 m³, jednu kancelariju i jednu ostalu prostoriju, a građena je za školu1910. godine.

Zgrada u Donjem Katunu građena je za školu 1905. godine.Raspolagala je sa tri učionice, kubature po 54 m³ i jednom kancelarijom.

Zgrada u Obrežu imala je četiri učionice, dve po 107 m³, a dve po 96 m³. Građena je 1872. godine za školu.

Zgrada u Svojnovu imala je dve učionice po 167 m³ i jednu kancelariju. Građena je za školu 1922. godine.

Zgrada u Potočcu imala je dve učionice, jedna sa 160 m³ i jedna sa 180 m³, jednu kancelariju i jednu služiteljsku sobu. Zgrada je građenaza školu 1912. godine.

Zgrada u Maskaru građena je 1898. godine za školu, i imala je jednu učionicu, kubature od 129 m³, i jednu kancelariju.

Zgrada u Bošnjanu imala je tri učionice, dve sa po 122 m³, ijednu sa 92 m³, i jednu kancelariju. Zgrada je građena za školu 1888. godine.

Zgrada u Bačini građena je 1870. godine za školu.Raspolagala je sa pet učionica, kubature: 188 m³, 147 m³, 144 m³, 143 m³, 70m³, jednom kancelarijom i jednim drugim odeljenjem.

Zgrada u Izbenici imala je samo jednu učionicu, kubature od44 m³, i jednu

kancelariju. Građena je za školu 1901. godine.

Zgrada u Orašju građena je 1911. godine za školu, a imala jejednu učionicu, kubature od 192 m³, i jednu kancelariju.

Zgrada u Zalogovcu građena je 1848. godine za školu. Raspolagala je sa dve učionice sa po 40 m³, i jednom kancelarijom.

Zgrada u Donjem Krčinu raspolagala je sa četiri učionice,kubature: 132 m³, 120 m³, 130 m³ i 127 m³, i jednom kancelarijom. Građena je1853. godine za školu.

U srezu je radilo 57 učitelja i učiteljica. Sa završenom Učiteljskom školom radilo je njih 55, sa Bogoslovijom jedan i sa Gimnazijomjedan. Svi su bili istočno-pravoslavne vere. Srba je bilo 54, jedan je bioHrvat, i dvojica Rusa.

 Zbog velikih teškoćau radu, ljubav prema pozivu kod većine učitelja je bila slaba. Radili su beznastavnih sredstava, u neudobnim učionicama i bez potrebnog nameštaja, bezdovoljno knjiga za svoje lično usavršavanje, potrebne gradine i alata. I poredsvega, učitelji su ipak svoju dužnost vršili marljivo i sa zadovoljavajućimuspehom prema prilikama. Rad, marljivost i uspeh bio je mnogo bolji kod starijihnego kod mlađih učitelja, mada je i među starijim učiteljima bilo onih koji nisuodgovarali pozivu.

Naročito je rad i marljivost kod učitelja bez Učiteljske školebio minimalan. Na ličnom usavršavanju učitelja se vrlo malo radilo, i to naročitokod mlađih učitelja. Osnovni razlog neaktivnosti učitelja su bile materijalneteškoće i borba za opstanak. Veći deo krivice pripadao je školskim odborima iopštinama, koji školama nisu poklanjali nimalo pažnje.

Učitelji koji su naročito bili aktivni van škole, su: Čedomir Nedeljković, učitelj u Varvarinu i privremeni školski nadzornik u Varvarinu.Osnovao je Žensku zanatsku školu, pododbor Jadranske straže, bio je horovođapevačke družine „Kursula“ i osnovao je pododbor Udruženja rezervnih oficira iratnika, čiji je bio i predsednik; Milivoje Stojanović, učitelj u Opariću,osnovao je narodnu knjižnicu i čitaonicu, udruženje ratnika i Zemljoradničkuzadrugu; Aleksandar Jovanović, učitelj u Belušiću, osnovao je narodnu knjižnicu ičitaonicu, držao predavanja za narod i vodio je večernju školu.

Ponašanje većine učitelja bilo je primereno, ali je bilo iučitelja čije ponašanje nije odgovaralo pozivu učitelja.

 U selima Temnićkog sreza, su radili:

Bačina – Čedomir Jovanović, Jovan Špadijer, Arsenije Jovanović, Blaža Radović, Radmila Milenković;

Varvarin – Katica Nedeljković, Čedomir Nedeljković (školski nadzornik),

Dragoljub Stojković, Milutin Čabrić, Milica Bozoljac;

Obrež – Katarina Gvozdenović, Branko Stanisavljević, Vidosava Stojanović;

G. Katun – Vojislav Stojanović, Zorka Vukojičić; 

Svojnovo –Josif Pavlović, Desanka Pavlović;

D. Katun – Dušan Đorđević;

Maskare – Borivoje Milovanović;

D. Krčin – Zdravko Milošević, Svetomir Đorđević, Bosiljka Živković, Vukosava Živković, Novak Radunović;

Orašje – Milenko Miletić; 

Bošnjane – Nikola Petković,  Vera Milutinović, Milica Dimitrijević;

Zalogovac – Mića Uzelac, Marija Uzelac; 

Potočac – Darinka Todorović. 

Brojno stanje đaka

škola                   I                  II                  III                  IV               ukupno            otpalo

                        razred         razred            razred              razred        

                        m      ž        m      ž           m      ž          m      ž           m      ž            m      ž

Varvarinska       18    26       10    11         18       8        15      18        61     63          19     23

G. Katunska      16      9        9      3           8       5        11        5         44     22            1      -

D. Katunska      -       -         3      -            2       8          0        2         14     10           -       -

Obreška          17    14      13      4         27       5        23        6          81     28           2      2

Svojnovska        5    13        9      1         14       5        31       16         59     35           -       5

Potočka           30    39      12      1         11       3        15        2          68     45           1      -

Raševačka       12    18       8       6          6       3        13        6          39     33           -       -

Maskarska         9      8       2       1          7       6          4        5          22     20           3     13

Bošnjačka       27    15      15     10          9       6         14      13         65     44           -        -

Bačinska         21    15      17       9        27      10        41        8       106     42          10       9

Izbenička         9      6       5       -          8        2          4        -          26       8           1       3

Oraška           10      6       1       4        12       14         -         -          23     24            -       -

. . . 

Od upisanih đaka, jedan broj je pohađao školu neredovno, alibilo je i one dece koja nisu nikako pohađala školu. Uzrok tome je čuvanje stokei pomaganje u poljskim radovima.

Zbog toga je vršeno kažnjavanje njihovih roditelja, pre svegaopomenom, ali i novčanim kaznama. Izrečene kazne iznosile su ukupno 4.202dinara. Od te sume je naplaćeno 2.954,80 dinara.

Najneurednije pohađanje bilo je s jeseni i u proleće. Većekažnjavanje nije

primenjivano, jer su opštinski sudovi i mesni školski odboriometali donošenje odluka.

 Od đačkih ustanovapostojala su: Društvo trezvene mladeži, đačka pozorišta, Podmladak Crvenogkrsta i đačka pevačka društva.