STANJE OSNOVNIH ŠKOLA U SREZU TEMNIĆKOM ZA PRVO POLUGOĐE 1925/26. ŠKOLSKE GODINE
Sva mesta u ovim srezovima bila su obuhvaćena nekom školskomopštinom. Najveća udaljenost između pojedinih mesta i škola iznosila je 12 km, anajčešća oko 3 km.
Škole u temnićkomsrezu bile su u dosta dobrom stanju.
Nove školske zgrade trebalo je podići, u srezu temnićkom u:Zalogovcu, Bošnjanu, Maskaru, Donjem Katunu i Izbenici.
Većina školskih zgrada bile su svojina opština.
Školske zgrade u Maskaru, Izbenici, Sibnici, Siljevici iNadrlju građene su od slabog materijala, dok su ostale građene od tvrdogmaterijala.
Jedino zgrada u Izbenici nije odgovarala higijenskim i zdravstvenim uslovimaza održavanje nastave.
Zgrada u Varvarinu raspolagala je sa pet učionica, kubature po 192 m³, kancelarijom, služiteljskom sobom i jednom ostalom prostorijom.Zgrada je
građena 1897. godine za školu.
Zgrada u Gornjem Katunu imala je tri učionice, kubature po 168 m³, jednu kancelariju i jednu ostalu prostoriju, a građena je za školu1910. godine.
Zgrada u Donjem Katunu građena je za školu 1905. godine.Raspolagala je sa tri učionice, kubature po 54 m³ i jednom kancelarijom.
Zgrada u Obrežu imala je četiri učionice, dve po 107 m³, a dve po 96 m³. Građena je 1872. godine za školu.
Zgrada u Svojnovu imala je dve učionice po 167 m³ i jednu kancelariju. Građena je za školu 1922. godine.
Zgrada u Potočcu imala je dve učionice, jedna sa 160 m³ i jedna sa 180 m³, jednu kancelariju i jednu služiteljsku sobu. Zgrada je građenaza školu 1912. godine.
Zgrada u Maskaru građena je 1898. godine za školu, i imala je jednu učionicu, kubature od 129 m³, i jednu kancelariju.
Zgrada u Bošnjanu imala je tri učionice, dve sa po 122 m³, ijednu sa 92 m³, i jednu kancelariju. Zgrada je građena za školu 1888. godine.
Zgrada u Bačini građena je 1870. godine za školu.Raspolagala je sa pet učionica, kubature: 188 m³, 147 m³, 144 m³, 143 m³, 70m³, jednom kancelarijom i jednim drugim odeljenjem.
Zgrada u Izbenici imala je samo jednu učionicu, kubature od44 m³, i jednu
kancelariju. Građena je za školu 1901. godine.
Zgrada u Orašju građena je 1911. godine za školu, a imala jejednu učionicu, kubature od 192 m³, i jednu kancelariju.
Zgrada u Zalogovcu građena je 1848. godine za školu. Raspolagala je sa dve učionice sa po 40 m³, i jednom kancelarijom.
Zgrada u Donjem Krčinu raspolagala je sa četiri učionice,kubature: 132 m³, 120 m³, 130 m³ i 127 m³, i jednom kancelarijom. Građena je1853. godine za školu.
U srezu je radilo 57 učitelja i učiteljica. Sa završenom Učiteljskom školom radilo je njih 55, sa Bogoslovijom jedan i sa Gimnazijomjedan. Svi su bili istočno-pravoslavne vere. Srba je bilo 54, jedan je bioHrvat, i dvojica Rusa.
Zbog velikih teškoćau radu, ljubav prema pozivu kod većine učitelja je bila slaba. Radili su beznastavnih sredstava, u neudobnim učionicama i bez potrebnog nameštaja, bezdovoljno knjiga za svoje lično usavršavanje, potrebne gradine i alata. I poredsvega, učitelji su ipak svoju dužnost vršili marljivo i sa zadovoljavajućimuspehom prema prilikama. Rad, marljivost i uspeh bio je mnogo bolji kod starijihnego kod mlađih učitelja, mada je i među starijim učiteljima bilo onih koji nisuodgovarali pozivu.
Naročito je rad i marljivost kod učitelja bez Učiteljske školebio minimalan. Na ličnom usavršavanju učitelja se vrlo malo radilo, i to naročitokod mlađih učitelja. Osnovni razlog neaktivnosti učitelja su bile materijalneteškoće i borba za opstanak. Veći deo krivice pripadao je školskim odborima iopštinama, koji školama nisu poklanjali nimalo pažnje.
Učitelji koji su naročito bili aktivni van škole, su: Čedomir Nedeljković, učitelj u Varvarinu i privremeni školski nadzornik u Varvarinu.Osnovao je Žensku zanatsku školu, pododbor Jadranske straže, bio je horovođapevačke družine „Kursula“ i osnovao je pododbor Udruženja rezervnih oficira iratnika, čiji je bio i predsednik; Milivoje Stojanović, učitelj u Opariću,osnovao je narodnu knjižnicu i čitaonicu, udruženje ratnika i Zemljoradničkuzadrugu; Aleksandar Jovanović, učitelj u Belušiću, osnovao je narodnu knjižnicu ičitaonicu, držao predavanja za narod i vodio je večernju školu.
Ponašanje većine učitelja bilo je primereno, ali je bilo iučitelja čije ponašanje nije odgovaralo pozivu učitelja.
U selima Temnićkog sreza, su radili:
Bačina – Čedomir Jovanović, Jovan Špadijer, Arsenije Jovanović, Blaža Radović, Radmila Milenković;
Varvarin – Katica Nedeljković, Čedomir Nedeljković (školski nadzornik),
Dragoljub Stojković, Milutin Čabrić, Milica Bozoljac;
Obrež – Katarina Gvozdenović, Branko Stanisavljević, Vidosava Stojanović;
G. Katun – Vojislav Stojanović, Zorka Vukojičić;
Svojnovo –Josif Pavlović, Desanka Pavlović;
D. Katun – Dušan Đorđević;
Maskare – Borivoje Milovanović;
D. Krčin – Zdravko Milošević, Svetomir Đorđević, Bosiljka Živković, Vukosava Živković, Novak Radunović;
Orašje – Milenko Miletić;
Bošnjane – Nikola Petković, Vera Milutinović, Milica Dimitrijević;
Zalogovac – Mića Uzelac, Marija Uzelac;
Potočac – Darinka Todorović.
Brojno stanje đaka
škola I II III IV ukupno otpalo
razred razred razred razred
m ž m ž m ž m ž m ž m ž
Varvarinska 18 26 10 11 18 8 15 18 61 63 19 23
G. Katunska 16 9 9 3 8 5 11 5 44 22 1 -
D. Katunska - - 3 - 2 8 0 2 14 10 - -
Obreška 17 14 13 4 27 5 23 6 81 28 2 2
Svojnovska 5 13 9 1 14 5 31 16 59 35 - 5
Potočka 30 39 12 1 11 3 15 2 68 45 1 -
Raševačka 12 18 8 6 6 3 13 6 39 33 - -
Maskarska 9 8 2 1 7 6 4 5 22 20 3 13
Bošnjačka 27 15 15 10 9 6 14 13 65 44 - -
Bačinska 21 15 17 9 27 10 41 8 106 42 10 9
Izbenička 9 6 5 - 8 2 4 - 26 8 1 3
Oraška 10 6 1 4 12 14 - - 23 24 - -
. . .
Od upisanih đaka, jedan broj je pohađao školu neredovno, alibilo je i one dece koja nisu nikako pohađala školu. Uzrok tome je čuvanje stokei pomaganje u poljskim radovima.
Zbog toga je vršeno kažnjavanje njihovih roditelja, pre svegaopomenom, ali i novčanim kaznama. Izrečene kazne iznosile su ukupno 4.202dinara. Od te sume je naplaćeno 2.954,80 dinara.
Najneurednije pohađanje bilo je s jeseni i u proleće. Većekažnjavanje nije
primenjivano, jer su opštinski sudovi i mesni školski odboriometali donošenje odluka.
Od đačkih ustanovapostojala su: Društvo trezvene mladeži, đačka pozorišta, Podmladak Crvenogkrsta i đačka pevačka društva.
Нема коментара :
Постави коментар