TEMNIĆ U NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI

PRIPREMANjE USTANKA




Juna meseca, po direktivi OK KPJ za Kruševac, u Varvarinu je održan sastanak sa članovima KPJ. Na ovom sastanku pored razgovora o prikupljanju oružja i municije za odlazak u partizansku četu prijavili su se Miodrag Milojević Mita, iz Parcana, Bora Milojević, iz Parcana, Miloš Petrović, iz Potočca i Radomir Matić, iz Varvarina. Međutim, instruktor OK KPJ za Kruševac „Brka" preneo je direktivu drugovima iz Temnića da ne odlaze u četu, već da ostanu i dalje na terenu sreza i rade na prikupljanju oružja, hrane i novca za odred na Jastrepcu. Ova grupa je ostala na terenu, i u toku jula i avgusta sakupila izvesnu sumu novaca koju je predala drugu „Brki", a hranu je predala Pomoravskom partizanskom odredu koji se tada nalazio na Juhoru.




Bakarni Kladenac" na Juhoru — mesto gde je logorovao Pomoravski odred




U toku jula partijski instruktor OK KPJ za Kruševac ,,Brka" održao je dva sastanka u Varvarinu, u kući Milenka Svrzića. Ovim sastancima prisustvovali su članovi Partije i simpatizeri NOP-a Radomir Matić Doma, Miloš Petrović, iz Potočca, Stojan Milojević, iz Parcana, Svetozar Magić, iz Vratara, i Vera Matić, iz Varvarina. Pored ovih prisustvovali su još neki drugovi čija se imena ne mogu utvrditi. „Brka" je preneo direktivu o prikupljanju oružja, municije i druge vojničke spreme, kao i hrane za borce u šumi.




RAZORUŽAVANjE ŽANDARMA U VARVARINU

13. septembra 1941. - noću oko 2 sata - dva voda Beličke čete od 55 boraca razoružali su žandarmerijsku stanicu u Varvarinu. Napad na Varvarin pripreman je u sporazumu s partijskom ćelijom u Varvarinu. Pre napada Boško Đuričić je uputio nekoliko partizana sa Sveticom Živanovićem u Varvarin, s pismom za Radomira Matića Domu, radi ispitivanja terena i situacije u mestu. Partijska ćelija u Varvarinu prikupila je sve potrebne informacije koje je Boško tražio i na taj način pripremila izvođenje ove akcije.

Kao prethodnica u Varvarin je ušlo jedno odeljenje od 15 boraca s ciljem da prekine telefonske veze i zarobi sreskog načelnika i policijskog pisara Životu Matejića Votu. Sa sreskim načelnikom i policijskim pisarom u rukama partizani su opkolili žandarmerijsku stanicu u Varvarinu i pozvali žandarme na predaju.

Žandarmi su predali oružje bez borbe. Partizani su ušli u stanicu i zaplenili sve puške i državne stvari, sem odela na žandarmima. Onda su demolirali poštu i uzeli oko 1.300 dinara. U poreskoj upravi spaljena je arhiva i zaplenjeno oko 300 dinara, nešto maraka i menica. U sreskom načelstvu spaljena je arhiva, nemačke plakate, zaplenjeno 60 pušaka i nešto municije. U opštini su spaljene naredbe okupatora.

Pred sakupljenim narodom govorio je Boško Đuričić o značaju narodnooslobodilačke borbe i pozvao sve

prisutne da priđu partizanima i da ne izvršavaju naređenja okupatora. Sve zaplenjene stvari partizani su natovarili na dvoja kola i oterali u logor. Tada je u partizane otišao i komandir žandarmerijske stanice Slovenac, pošten čovek.




Evo šta je o ovoj akciji ispričao ondašnji policijski pisar Života Matejić Vota:

„ .. . Oko 11 časova noću neko je zakucao na vrata i ja sam izišao da vidim ko me traži. Najednom mi se javila Ružica Milanović, student medicine iz Jagodine, inače mojoj drugarici bratanica. Ja sam joj otvorio vrata i ona je ušla unutra s puškom u ruci, naoružana bombama i obučena u odelo muškarca. Ona mi reče: „Boško hoće nešto s tobom da razgovara". Neka uđe, odgovorio sam. Boško je ušao i rekao mi: „Voto, mi smo došli da razoružamo žandarme i da nam daš podatke o državnom novcu i ustanovama". Pošao sam s njima do stana sreskog načelnika Branka Stefanovića, kome sam objasnio da su došli partizani i da hoće da razoružaju žandarme. Na to je sreski načelnik rekao: „Ja sam za to, da se razoružaju ove kukavice", i pošao s nama. Došli smo do žandarmerijske stanice i sreski načelnik je razgovarao sa komandirom stanice. Posle ovoga žandarmi su predali oružje.

. . . Kad se završio zbor Boško i Ružica su se pozdravili sa nama i otišli. Posle nekoliko dana trgovci Varvarina, među kojima predsednik opštine Protić i braća Kostići, otišli su u Ćupriju i optužili mene i sreskog načelnika da smo naredili žandarmima da predaju oružje. Iz Ćuprije je došao u Varvarin Karlo Ferloger, nemački tumač, i 80 Nemaca i 10 žandarma. Tada su uhapsili mene i sreskog načelnika i vezane odveli u Ćupriju. Izvedeni smo pred nemački preki vojni sud, ali usled nedostatka dokaza pušteni smo kućama. Nedić je našao drugo rešenje, pa nas je obojicu otpustio iz službe. Mene je pozvao u Beograd i rekao mi: „Spremaj opanke pa u Afriku, za takve nema mesta u našoj državi. . .'"




Septembra meseca grupa partizana Levačke čete održala je zbor u Toljevcu, srez temnićki. Tom prilikom u Levačku četu stupili su Aleksandar Jovanović i Paun Dalić.

13. septembra, posle napada na Varvarin, grupa partizana spalila je opštinsku arhivu u Izbenici, zatim je održan zbor na kome je Milorad Žunić Badža govorio seljacima o uzrocima sloma stare Jugoslavije i o borbi koju naši narodi vode protiv neprijatelja. Posle održanog zbora u Levačku četu su stupili Ćirilo Kolarević i braća Isidor i Sibin Filipović.

Polovinom septembra pojavila se u Bošnjanu jedna grupa partizana, oduzela od predsednika opštine spiskove o popisu ovršenog žita, vojne spiskove i sve to spalila sa ostalom opštinskom arhivom.

Sredinom septembra, grupa partizana došla je u Orašje i spalila opštinsku arhivu. Zatim je održala

manji zbor i upućen poziv seljacima da skupljaju oružje, municiju i ostali ratni materijal i da stupaju u partizanske redove.




TEMNIĆKA ČETA

U toku juna i jula meseca vršene su u temnićkom srezu pripreme za dizanje ustanka; u ovim pripremama,

pored Mirka Tomića, bili su naročito aktivni Miodrag Milojević Mita, zemljoradnik iz Parcana i Radomir Matić Doma, advokatski pripravnik iz Varvarina.

Po formiranju Rasinsko-kruševačkog partizanskog odreda nekoliko članova Partije prijavilo se u toku

avgusta za odlazak u odred. Bili su to Miodrag Milojević Mita, Bora Milojević, opančar iz Parcana, Miloš Petrović, zemljoradnik iz Potočca i Radomir Matić Doma iz Varvarina. Bilo je i drugih članova

Partije i simpatizera koji su želeli da stupe u Rasinsko-kruševački odred ali je Okružni komitet u

Kruševcu odlučio da oni ostanu na terenu temnićkog sreza i pripremaju nove ljude za odlazak u odred, i da organizuju prikupljanje hrane, novca, oružja i odeće za potrebe odreda na Jastrepcu.

Prikupljeni novac u toku jula i avgusta predat je partizanima Rasinsko-kruševačkog odreda, a kad je

početkom septembra, posredstvom Miloša Petrovića, člana Partije iz Potočca, uspostavljena direktna veza s partizanima Levačke čete, prikupljena odeća i naoružanje predati su Levačkoj četi.

Posle uspostavljanja veze s partijskom organizacijom u Varvarinu, Belička i Levačka četa otpočele su

akcije na teritoriji temnićkog sreza; spaljene su arhive u većem broju opština i održani zborovi u mnogim selima, a 13. septembra izvršen je napad na Varvarin.

Prilikom ovih akcija veliki broj ljudi pristupio je dobrovoljno Levačkoj i Beličkoj četi. Događalo se mejđutim da je tu bilo ljudi koji ni u najmanjoj meri nisu poznavali cilj narodnooslobodilačke borbe, pa bi posle nekoliko dana napuštali četu — slučaj s ljudima iz Raševice, iz koje se prijavilo oko 30, a posle borbe kod Vinorače ostalo ih je samo trojica. U toku septembra pristupilo je Levačkoj i Beličkoj četi oko 65 ljudi, ali se nisu svi zadržali, veliki broj se vratio kućama, tako da je 20. septembra u Levačkoj četi bilo oko 35 boraca iz temnićkog sreza.

Pored akcija Levačke čete u temnićkom srezu, na teritoriji Parcana, Marenova i Zalogovca dejstvovala

je jedna ilegalna diverzantska desetina, koju su sačinjavali Miodrag Milojević Mita, Borisav Milojević, oba iz Parcana, Branko Matić iz Toljevca, Bogosav Anđelković, Stojadin Todorović i Jevta Ivanović, iz Zalogovca. Rukovodilac ove grupe bio je Vlastimir Godić, student iz Kamenara. Ova desetina izvršila je rušenje telegrafskih stubova na putu Kragujevac— Kruševac na relaciji od sela Padeža do Srnja.

U vezi aktivnosti Pomoravskog odreda i diverzantskih grupa, kao i odlaska većeg broja Temnićana u Levačku četu, polovinom septembra održan je u Parcanu sastanak pod rukovodstvom Dragoslava Jovanovića Španca, kome su prisustvovali Vera Matić iz Varvarina, Jelica Tomić, drugarica Mirka Tomića, Miodrag Milojević Mita i Stojan Milojević, iz Parcana. Na ovom sastanku razmatrana je politička situacija uopšte, kao i mogućnost dizanja ustanka u temnićkom srezu.

Krajem septembra pod rukovodstvom Mirka Tomića održan je sastanak u jednoj kolibi u Globaru; sastanku

su prisustvovali Doma Matić, Miodrag Milojević, Vlastimir Godić i učitelj Dodić. Na sastanku je, po direktivi Mirka Tomića, odlučeno da Mita Milojević i Radomir Matić ostanu u srezu temnićkom i da stupe u vezu s Pomoravskim odredom radi organizovanja Temnićke čete. Drugovi Vlastimir Godić i učitelj Dodić upućeni su na rad u kruševački srez. Posle ovog sastanka u Pomoravski odred (Levačku četu) odlaze Radomir Matić, Miloš Petrović i Dragomir Gligorijević, iz Potočca, i Miodrag Milojević, iz Parcana. Još pre dolaska ove grupe članova Partije u Levačku četu počele su pripreme za formiranje Temnićke čete. Krajem septembra u Levačkoj četi bilo je oko 40 Temnićana; oni su zahtevali da se posebno formira Temnićka četa. Pored toga postojala je mogućnost da se u najskorije vreme ovoj grupi Temnićana priključi još oko 20 ljudi. Pri formiranju Temnićke čete pojavio se jedan mali problem. Temnićki srez bio je pod nadležnošću Okružnog komiteta u Kruševcu, a geografski je gravitirao prema Juhoru, pa se postavilo pitanje pod čijom bi se komandom nalazila Temnićka četa.




25. septembra održan je sastanak s Temnićanima na kome se diskutovalo o formiranju i organizaciji čete i odlučeno je da se pristupi prikupljanju ljudstva, a u međuvremenu je dobijena saglasnost PK KPJ za Srbiju da se Temnićka četa formira u okviru Pomoravskog odreda, a da temnićki srez bude partijski obuhvaćen Okružnim komitetom u Jagodini.

Posle ovog sastanka počelo se s prikupljanjem ljudstva za četu. Do kraja septembra prijavilo se oko 70

ljudi. Međutim, pod uticajem propagande četnika i događaja s Paraćinsko-ćuprijskom četom, 29. septembra došlo je do rasturanja sakupljenog ljudstva. Tom prilikom je i predviđeni komandir Temnićke čete, avijatičarski kapetan Glavinić, u poslednjem momentu prišao četnicima. Potom je ponovo došlo do delimičnog prikupljanja ljudi, a zatim i do formiranja čete.

Temnićka partizanska četa formirana je 1. oktobra; formiranju čete, pored Ljubiše Uroševića, komandanta Pomoravskog odreda, prisustvovao je i član Glavnog štaba za Srbiju Nikola Grulović Stari i instruktor PK za Srbiju Petar Stambolić. Tom prilikom je formiran i štab čete. Za komandira je postavljen Miodrag Milojević Mita, zemljoradnik iz Parcana, za zamenika — Milutin Milovanović, tipografski radnik iz Beograda, rodom iz Raševice, a za političkog komesara — Radomir Matić Doma, advokatski pripravnik iz Varvarina. Komesar i komandir bili su članovi Partije.

Prilikom formiranja četa je imala 42 borca. Svi su bili naoružani puškama i imali po 40 metaka.

Odmah po formiranju četa je otpočela u saradnji s Levačkom čišćenje terena od Pećančevih četnika;

četa je učestvovala s Levačkom, delom Paraćinsko-ćuprijske i Beličke u borbi s četnicima kod Riljca, gde su partizani pretrpeli neuspeh, gde je, između ostalog, i veza među četama loše funkcionisala pa je Levačka četa, koja je bila na desnom krilu, odstupila ne obaveštavajući Temnićku četu.

Zatim je Temnićka četa vodila borbu kod Brajinovca blizu Belušića i zajedno s Levačkom četom štitila logor u Sekuriču; dalje, učestvovala je u borbi kod Rekovca na Ursulačkoj kosi, i tom prilikom držala položaje na levom krilu odbrane, i poslednja odstupila prema Dulenu.