Poreklo stanovništva varoši Varvarin i sela Varvarin, opština Varvarin – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“.
Napomena: Podaci su dopunjeni beleškama G. Čedomira Uroševića, učitelja iz Varvarina i G-đe Živke Vl. Petković, rođene Drenovčeve.
Položaj naselja.
Selo i varošica Varvarin nalaze se u ravnici na obali Velike Morave. Između sela i varošice protiče Kalinićska reka, koja se uliva u Veliku Moravu. Varošica (varoš) je na levoj – višij a selo na desnoj – nižoj strani Reke. Velika Morava pri izlivanju čini veliku štetu ključu, ali ne i selu, jer sad ne teče, kao nekada, pored samog sela, već malo dalje i između starog i novog korita ima lepih livada i visokog drveća. Kalinićska reka kada se izlije čini štetu i selu i ključu.
Vode.
Meštani piju ponajviše vodu iz bunara, koje, kao i Bačinci, većinom ne zidaju. Izvora ima dva, koji su u Donjoj Mali, pod samom obalom, sa kojih jedan deo te male iz njega zahvata vodu. Ovi izvori ne presušuju ali ih Velika Morava prilikom izlivanja zasipa.
Zemlje i šume.
U nižoj moravskoj ravnici, na kojoj je selo, zemlja je jako rodna – kumsača, crnica i smonica – a u višij, gde je varošica, već je malo slabija – obično poljnjača.
Idući dalje ka kosama ili stranama ona je sve slabija. Seoski atar se prostire preko Velike Morave.
Šume ima malo sa sitnom gorom i nalaze se u strani, idući Zalogovcu.
Tip naselja.
Selo je zbijeno i većim delom ušoreno a tako isto i varošica. Kuće su međusobno udaljene 15-20 metara a najgušće su u sredini sela, oko sudnice i mehane. Selo se deli na Gornju – uz Veliku Moravu – blizu Selišta; Srednju – u sredini sela i Donju ili Bugarsku Malu, koja je oko ušća Kalinićske Reke. Male ili krajevi nisu potpuno odvojeni jadan od drugog.
U selu je 305 kuća i 500 poreskih glava.
Ime naselju.
Po narodnom predanju selo je dobilo ovo ime zbog toga što su tu Turci, našavši telo mrtve Ikonije, ljube Todora od Stalaća, pa su ga sekli i varili, te se pokazaše kao varvari.
Starine u naselju.
Više sela, nedaleko od sastavaka Golijske i Južne Morave, nalazi se selište, gde se i danas nalaze ostaci naselja, kao komadi ćeramide, crepulja, onaca i dr., zatim stari, obično rimski novci, motike i druga gvožđurija. U Varvarinskom Polju poznaju se ostaci šančeva iz vremena bitke sa Turcima iz 1810. godine.
Postanak naselja i poreklo stanovništva.
Do 1810. godine selo je bilo na mestu zvanom Selište, gde su danas najbolje njive i livade. Tada, uoči same bitke, da bi se selo koliko toliko zaklonilo od neprijateljske vatre, ruski knez Orurko naredi te se ono raseli i naseli na mestu, gde je i danas. Kažu da je vojska za noć čak i kuće podigla. Tada je u selu bilo svega 20 kuća. Pirh ga je posetio kada je već bilo uveliko popravljeno i veli da mu se veoma dopalo, jer je još tada imalo dvorišta ograđena plotovima i palisadima, kuće pokrivene crepom i bilo je ušoreno. Na starom mestu moralo je selo postojati od davnina, jer ima veliki broj starinca, kao i doseljenika, od pre 200 i više godina.
U Gornjoj Mali su sledeći rodovi:
-Čabrići su doseljenici iz Čabrova na Kosovu. Ima ih u Maloj Kruševici i Karanovcu. Slave Ilindan.
-Vojinovići su se doselili iz Trnjana kod Aleksinca pre 200 godina, slave Aranđelovdan i Sv. Agatonika.
-Vučići su starinci, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.
-Protići su sa Kosova. Iz ove porodice je prota Stojan, koga su Turci o Ustanku živa nabili na kolac. Slave Nikoljdan.
-Užarovci su iz okoline Leskovca, slave Aranđelovdan.
-Boškovci su sa Kosova, slave Lučindan i Markovdan.
U Srednjoj Mali su:
-Ilići su iz Trnjana kod Aleksinca, slave Alimpijevdan i Đurđevdan.
-Daničići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.
-Krkići su iz Ćićevca, naselja preko Velike Morave, slave Aranđelovdan.
-Rakitovci su došli pre 100 godina iz Rakiitova kod Jagodine, slave Đurđic i Đurđevdan.
-Karići su starinci, slave Aranđelovdan.
-Živanovići su došli pre 100 godina iz Vitoševca kod Aleksinca, slave Nikoljdan.
-Blagojevići su starinci, slave Aranđelovdan.
-Jurukovići su iz Lučine, slave Nikoljdan.
-Svrzići su se doselili iz Ćićevca pre 100 godina. Ovako su nazvani što su se mnogo selili te ne mogu nigde da se „svrstaju“. Slave Mratindan-Minu.
-Cvetkovići su starinci, slave Jovanjdan.
-Lazarevići su došli pre 100 godina iz Lučine kod Aleksinca, slave Nikoljdan.
-Kačarevići su starinci, slave Nikoljdan.
-Dolići su se doselili pre 200 godina sa Kosova, slave Nikoljdan.
-Pavići su se doselili sa Kosova, slave Mratindan-Minu.
-Rovinci su iz Rovina na Kosovu, slave Pantelijevdan.
-Grčići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.
-Ćućići su iz Ćukova na Kosovu, slave Sv. Petku.
U Donjoj ili Bugarskoj Mali su:
-Bugarčići su se doselili iz Knez-Sela kod Niša. Slave Đurđic i Đurđevdan.
-Dakići su iz stare Srbije, slave Aranđelovdan.
U sredini sela je sudnica i mehana.
Seoska slava je Bela Subota po Trojicama a zavetine su Svetli Četvrtak po Vaskrsu – za zdravlje stoke; Poljobranije – radi odbrane useva od nepogoda i Sv. Katarina – za zdravlje dece od gušobolje.
Selo ima dva groblja, od kojih je jedno u vrhu sela, kod Sastavaka na mestu starog sela gde se ukopavaju mrtvi iz Gornje i polovine Srednje Male a drugo je kod crkve, u dnu sela, gde se ukopavaju mrtvi iz druge polovine Srednje Male, Donje Male i varošice.
Varošica se nalazi, kao što je pomenuto, preko Kalinićske Reke a između Gornjeg Katuna i sela Varvarina. Mada je ovo jedina varošica u Temniću i pored toga što je za varošicu odavno proglašena i ako je na podesnom položaju, opet slabo napreduje, jer osim 3-4 dućana, 2-3 mehane, nekoliko zanatlija, crkve, škole, sreske kancelarije i poštansko-telegrafske stanice u varošici više ničega nema. Ulice nisu kaldrmisane iako je uz Moravu prepunoj kamenjem za kaldrmu, regulacione linije nisu sve popunjene, te je još nenapredno mesto. Gotovo sav obrt u ovoj varošici nalazi se u rukama dvojice kapitalista. Stanovnici su doseljeni iz okolnih sela a ima nekoliko posrbljenih Cincara, koji su ujedno i najbolji kapitalisti u Varvarinu. Mesto gde je podignuta varošica pripadalo je Katunu. Ovu varošicu u okolini zovu Bela Crkva, zbog visoke i lepe crkve, koja je obnovljena uz pomoć Kneza Miloša, Protića iz Varvarina i Kneza Milete iz Katuna. Varošica je udaljena od železničke stanice 4-5 km, od one u Stalaću 5-6 km. Od Kruševca je udaljeno 15-16 km a od Jagodicne 25-30 km a od paraćina 18-20 km.
Crkvena slava je Petrovdan, kada je toga dana u varošici veliki sabor. Panađur je 29 juna (Petrovdan) i 15 avgusta (Velika Gospojina) – po starom kalendaru.
Нема коментара :
Постави коментар