Završna reč majora Milića Rausavljevića na suđenju 1945 god.
major Milić Rausavljević Raus - Komandant Varvarinskog korpusa
Pukim slučajem, u Arhivu Vojske Jugoslavije sačuvana je odbrana komandanta Varvarinskog korpusa na staljinističkom procesu u Jagodini 1945. godine
APLIKACIJE
Mi smo u Jagodini za četiri godine likvidirali 50 komunista i njihovih simpatizera, a vi ste već, za dva meseca, likvidirali 400 osoba
Ali upamtite, uskoro će ovaj isti narod, samo u mnogo većem broju, tražiti vašu smrt! Jer narod je MOJ, vi se zavaravate da je vaš i čudite se što vas usiljeno prima. Narod zna da ću se ja vratiti, on to čeka i želi, ne JA - nego MI ćemo se vratiti! ...Doći će još jedan 27 mart!
ANTRFILE 1:
ANTOLOGIJSKI DOKUMENT
Već na prvi pogled je jasno da odbrana majora Milića Rausavljevića, komandanta Varvarinskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otaybini (četnici), na staljinističkom procesu u Jagodini januara 1945, verovatno u Hotelu "Palas" - zaslužuje počasno mesto u svakoj antologiji pravnih nauka. Pitanja koja traže odgovor su sledeća: kako je odbrana majora Rausavljevića uopšte ovako precizno zapisana i kako je sačuvana do naših dana? Jer, nema sumnje da je zapisnik originalan. Nalazi se u Arhivi Vojske Jugoslavije u Beogradu, u "Arhivi neprijateljskih jedinica, a zaveden je pod registarskim brojem 1812-1/K-15/VK-P-594. Dokument je nedavno pronašao, i prosledio redakciji "Pogleda", dr Pavle Milošević iz Beograda, inače poznat po veoma bogatoj arhivi o četnicima. Pretpostavljamo da su odgovori na postavljena pitanja sledeći. Prvo, pošto su komunisti u ogromnoj većini bili neškolovani i nepismeni, morali su da zadrže deo starog sudskog aparata, na mestima koja su smatrali nebitnim. Svakako su smatrali da je jedno od takvih mesta sudski zapisničar. Drugo, komunisti su kasnije decenijama prečešljavali četničku arhivu, uklanjajući sve što im ne odgovara. Međutim, kako je četnička arhiva u Arhivu vojske Jugoslavije (ranije: Vojnoistorijski institut) ogromna, jer sadrži preko 100.000 dokumenata, od kojih mnogi imaju više stranica, to su neke stvari ipak morale da im promaknu. Ima logike u tome što im je promakao jedan ovakav zapisnik, pošto su smatrali da su procese vodili njihovi ljudi. Bilo kako bilo, zaslugom neznanog zapisničara iz Jagodine, kao i dr Pavla Miloševića, pred nama je izuzetan istorijski dokument, koji, sem što svedoči o jednom vrsnom oficiru, majoru Miliću Rausavljeviću, mnogo govori i o četnicima generala Mihailovića, i o partizanima, i o komunističkom preuzimanju vlasti u Srbiji 1944. godine.
ANTRFILE 2:
SMRT MAJORA RAUSAVLjEVIĆA
U kada su majora Milića Rausavljevića izveli na gubilište, sa njim se, u jednom od tada brojnih jagodinskih zatvora (podruma), našao i Miodrag Marjanović, sin "klasnog neprijatelja" iz Ćuprije. Marjanović je osuđen na vremensku kaznu i danas živiu Beogradu. Napisao je sećanja na ove dane i poslao ih redakciji "Pogleda". Ovde prenosimo deo u kome se govori o smrti majora Rausavljevića: "Izvođenje na streljanje činjeno je posle 24 časa. Jedne su vodili prema Moravi, a druge prema Đurđevom brdu. Prepoznao sam po govoru trojicu, tj. Dragu Bogdanovića iz Senja, Stanimira iz Miloševa i Jozu Šušteriča (oca kapetana Uroša Šušteriča, autora knjige \'Od Ljubljane do Ravne Gore\', - prim. red) iz Popovca. Jozo je uspeo da dođe do prozorčića na vratima za dodelu hrane. Pozvao me je i rekao: \'Mene streljaju.\' Uspeo je da se sa mnom poljubi, suznih očiju. Rekao je da mu je žao njegove Nane i Irene. Stražar ga je naglo, uz udarac po leđima, odgurnuo i oterao. Stanimir je pevao: \'I moje selo Miloševo, sa tri strane sunce greje, a sa četvrte mesečina\'. Jozo Šušterič je jecao za decom Nanom i Irenom. Milić Rausavljević \'Raus\', u stilu recitatora, rekao je: \'Ne plačite braćo, plinte u krvi, ako treba ginut, Milić Raus biće uvek prvi.\' Kasnije su se čuli rafali negde na Đurđevom brdu, a nama san ne dolazi na oči."
Jagodina, januara 1945 g. Suđenje komandantu Dražinog korpusa majoru Rausavljeviću.
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Ne želim ništa da govorim u svoju odbranu, jer nemam za šta da se branim. Sve što sam radio, radio sam po svojoj savesti i po načelima svoje ideologije. Hoću da dam svoju ispovest, a ne odbranu, hoću da kažem vama i ovom narodu šta me je rukovodilo da pristupim Dražinom pokretu i šta me je razdiralo i bolelo punih tri i po godine. Ja sam jugoslovenski oficir, položio sam zakletvu Nj. V. Kralju i Otadžbini i ostajem veran svojoj zakletvi do smrti. Govorim kao čovek bez sutrašnjice, zato je moja ispovest iskrena i potpuna! Odmah po kapitulaciji Jugoslavije 1941 g. prišao sam odredima Draže Mihailovića, pošto sam nalazio da mi je mesto jedino u njegovim redovima. Ogorčen na izdaju Hrvata i Komunističke tajne partije, kao nacionalista pristupio sam beskompromisnoj borbi protiv svih neprijatelja zemlje. Ispunjen mržnjom prema Nemačkoj, a gnušanjem prema izdajnicima, hteo sam da se borim za čast Otadžbine, da bi se najzad jadnom srpskom narodu i narodu Jugoslavije doneo pošten režim, dostojan čoveka. Ideologija ravnogorstva za mene je bila svetinja, kao što je možda za vas svetinja vaša ideologija. Vi ste svojom propagandom ometali da istina o ravnogorstvu dopre do duše naroda, jer ste se nas plašili, jer ste znali da su naše namere i poštenije i pravednije. Vi niste potpuno uspeli, jer i sada ravnogorska luč gori u duši svakog poštenog Srbina, samo što je prituljena pred vašim kuršumima. Danas ja hoću sa ovog mesta da kažem narodu šta smo mi hteli da mu donesemo, a šta ste mu doneli vi. Socijalna demokratija u punom i pravom smislu bila bi sprovedena, ali vi, naši protivnici, niste u to verovali. Mi bismo postavili svakoga na svoje mesto, obezbedili opstanak i život svakome ko hoće da radi, a vi? Vi ne nagrađujete ni one koji za vas sa puno ideala rade, vi pravite nov poredak time što brkate poslove intelektualaca i radnika. Vi nikada nećete izgraditi državu, kojoj su temelji i poljuljani i ispreturani. Postavljate neupućene da vode posao intelektualaca, samo zato što su se borili i što su eventualno prolili svoju krv u toj borbi. Borcu čast, ali vi ne shvatate da neko može biti samo dobar borac, ali rđav organizator i mirnodopski radnik. Ravnogorstvo bi svoga borca nagradilo doživotno, ali mu ne bi poverilo mesto koje mu ni po stručnoj ni po intelektualnoj spremi i sposobnosti ne odgovara i ne pripada. Ravnogorski pokret nazivate pokretom buržoazije; verujete da su nas želja za uživanjem i blagostanjem rukovodili u borbi. Nazivali ste nas parazitima i narodnim ološem. I kad ste postali svesni da se baš protiv toga borimo, vi ste nas sputavali... Demokratija ne znači - parazitska organizacija - demokratija je pravo čoveka na život, na rad, na uživanje sopstvene zarade i onoga što je čoveku najmilije: slobode misli i štampe. Mi dopuštamo javnu kritiku, a vi? Gde je taj narod koji slobodno govori, gde je taj narod koji slobodno diše, zar ovako izgleda narod koji uživa Slobodu? Na njihovim licima se ona ne vidi. Vi ste uzeli naše parole, naš ideal, i napravili od njega firmu pod kojom ste se zaklonili i sprovodite diktaturu komunizma, ukoliko je to komunizam, jer komunizam je nešto mnogo bolje, mnogo poštenije nego ovo. Ja, kao vaš protivnik, dobro poznajem Marksa i sve krupne ličnosti ovoga sistema, možda bolje i od vas samih, i zato s pravom kažem da sve radite pod lažnom firmom, pod lažnom osnovom, jer niti je ovo komunizam, niti boljševizam. Ovo je teror ljudi željnih osvete, željnih tuđeg dobra, željnih svega onoga što nisu imali ispunjeni zavišću i niskom mržnjom prema onima koji su imali dane materijalno bolje od njihovih. Vas ne rukovode poštene, plemenite pobude, to ste dokazali pljačkom kojoj ste dali zakonitu formu: konfiskovanje imovine streljanih lica - čudnovato, baš onih koji su imali dosta! Nas nazivate koljašima, a vi ste streljaši! Kada je čovek već osuđen da umre, njemu je svejedno: nož ili kuršum. Smrt je u pitanju! Nama je svaki metak bio dragocen, jer smo ih čuvali za vas. Eliminisali smo samo one koji su bili nepomirljivi sa našom ideologijom, koji su nas ometali, a zar vi to niste činili i ne činite još uvek? Ovo je borba ideologija! Govorim vam kao ideolog - ideologu suprotnog pravca, kao svome protivniku! "Sve što je nezdravo treba seći", to je bilo i vaše i naše geslo. I mi smo tako i činili. Jagodina je dala pedeset žrtava od kojih su 24 bili u tajnoj špijunskoj komunističkoj organizaciji, ostali u patrolama i kao beskompromisni pomagači komunista. Mi smo ih odstranili. Sada, Jagodina je dala 400 žrtava! A skoro svi su samo simpatizeri našeg pokreta, jer za vas je i to dovoljno da biste podelili vaše izdašne kuršume! Mi smo pre smrtnih presuda preko naših poverljivih lica vršili proveravanja svake krivice i tek posle jakih i pouzdanih dokaza izvršavali presudu, dok se vi povodite za ogorčenjem pojedinca ili mase i to one, koju samo niske pobude vode da traži nečiju smrt. Kod nas porodice onih koje smo eliminisali nisu nosile žig i nikad im se ne bi poricalo pravo na opstanak, dok kod vas porodice streljanih nose svoj žig. Od dece streljanih stvarate sebi neprijatelje, umesto da ih vaspitavate u komunističkom duhu. Ta deca biće oni koji će vam se svetiti. Umesto da zadobijate pristalice, vi i ono malo što ste imali gurate od sebe, jer ste ih izneverili i prevarili. Borba je između ostalog bila upravljena u velikoj meri protiv korupcije i protekcije, a međutim one obiluju od vas. Dovoljno je da je neko vaš pristalica, a ne borac, pa da dobije vodeću reč, dovoljno je da pripada vašoj porodici, pa čak i široj, pa da ne ide na front. Zar ste se vi za to borili tri godine? Naše ljude šaljete na front. S kakvim oduševljenjem očekujete da se oni bore za vas, kad su svesni da jedne lance skidaju, a drugima se okivaju! Ono što ste vi postigli u borbi, to su postigli ideolozi komunisti. Danas, vi ste zaposeli pozadinu, a na front šaljete sve ono što nije vaše, ili što po kazni zasluži - front. "Da bi manje bilo streljanja - kuršum će ih dočekati i na frontu" - zbog toga mišljenja mnogo ćete izgubiti.
PET GLASOVA IZ MASE: Dole koljaš! Na smrt! (Ostali ćute.)
KOMANDANT PODRUČJA: Narod hoće tvoju smrt!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Narod?! Zar je to narod? Zar vi zamišljate da su ovi ljudi koje ste vi doveli, da su oni narod?! Narod je cela Srbija! Upitajte Srbiju da li ona traži moju smrt. Možda bi me i ovaj narod ovde branio, ali ne sme da govori. Možda bi i moj branilac hteo nešto da kaže u moju korist, ali... Kod vas je sloboda: ćutanje... Kod vas je sloboda: ovo! (Pokazuje svoje vezane ruke).
PREDSEDNIK SUDA: Ti si izrekao 30 smrtnih presuda!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Da. Potpisao sam možda i više, samo što vi to ne znate. A zar vi niste potpisali još ni jednu, ili će vam moja biti "sefte"?!
GLAS IZ PUBLIKE: Pred vama stoji koljaška džukela, vašljivac i nitkov, jugoslovenski oficir koji je znao samo da se lepo obuče i šeta po Terazijama, a u glavi nije imao ništa!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Izvinite "druže", pretpostavljam da ste intelektualac i veoma me čudi i iznenađuje da takve reči na ovakvom mestu upućujete jednom optuženiku sa vezanim rukama. To zaista ne priliči jednom intelektualcu, a ako to niste, onda šta da mislim o vama kao o čoveku, jer to zaista nije dostojno čoveka... Da, pred vama stoji jugoslovenski oficir i ja se ne stidim toga. Ja sam se prošetao Terazijama, ali zar se danas partizani ne šetaju tuda, samo što sam ja dokazao da u glavi imam ipak nešto i da umesto mozga nemam prašinu, dok mnogi vaši nemaju ni prašinu. Vašljiv nikada nisam bio, imao sam prilično dugu kosu, ali sam je negovao, a bradu sam podrezivao baš zbog vašiju. Uostalom, verovatno da ovde ima prisutnih koji su poznavali moj korpus i znaju da se svaki moj vojnik svakodnevno prao do pojasa, a preko nedelje dva puta kupao. Kod vas ima slučajeva tifusa! Kod mene takvog slučaja nije bilo.
GLAS NA PARAĆINSKOM DIJALEKTU: A kad si projahao kroz Paraćin i sukuvao svoji brkovi i na beli ti konj izjahao kroz paraćinskite ulici, a Nemci išli za tebe, a?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: U Paraćin nisam silazio baš zbog Nemaca! Jer, da oni nisu bili tamo, ja bih sišao. Brkove nisam u životu imao i čudim se, stari, da ti tako govoriš, što je nedostojno i sramno za tvoju starost. (Sudijama): Masu ste zatrovali mržnjom prema nama, da se počela da bavi infamijama.
PREDSEDNIK SUDA: Čime?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Infamijama - izmišljotinama, mislio sam da znate šta je to.
GLAS IZ MASE: Od Nemaca si dobijao oružje, namirnice i tekstil, pa si prodavao na crnoj berzi, odelo si sašio za 80.000 dinara.
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Ja sam bio jedan od onih koji su se neprestano i beskompromisno borili protiv Nemaca...
PREDSEDNIK SUDA: I protiv partizana!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Da, i protiv partizana. Jer, za mene je bio svaki onaj protivnik, i sve isto, što nije bilo za nas... Niko ne reče da sam napao šest nemačkih kompozicija i da sam oteo oružje, namirnice i tekstil i time snabdeo ceo svoj korpus, niko ne spomenu da sam baš tim stvarima pomogao jednu staru, bolesnu ženu čiji je sin bio među partizanima, jer ona je za mene bila bolesna Srpkinja i majka. Nisam se bavio crnom berzom, jer sam imao mnogo ozbiljnijeg posla, dok sam baš bio obavešten, a uostalom to je bilo i uočljivo, da se baš radnička klasa time najviše bavila. Ravnogorci nisu imali trgovačkog duha. Odelo sam stvarno sašio, samo što nije koštalo 80.000, jer je uzeto iz nemačkog transporta za Bugarsku. Možda je ono vredelo toliko, ja ne znam, samo opažam da ste i vi danas odlično obučeni.
PREDSEDNIK SUDA: A ko ti je ženu izdržavao, da nisi ti?!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Žena i dete izdržavali su se od novaca onih koji su svojevoljno davali za naš pokret.
GLAS IZ PUBLIKE: Eto u šta su išle naše pare! Pljačkao si narod, uzimao novac!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Ja da sam bio sa ženom i detetom, ja bi ih sam izdržavao, ali moje je mesto bilo u šumi i pokret je bio dužan da mi izdržava ženu i dete. Ni od koga nisam ništa tražio, oni koji su hteli donosili su sami. Ako nađete ma i jedan moj nalog, neka mi je ukaljana čast!
PREDSEDNIK SUDA: Gde ti je žena i dete? Imaš li vesti o njima?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: To me uzalud pitate, neću vam odgovoriti. Da se ne bojite osvete moga sina? Nikada ih nećete naći!
ONIH PET GLASOVA: Dole koljaš, gibaničar, samo prasiće žderete!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Nisam nikada bio u tuđoj kući. Moji su ljudi imali logor. Imali smo svoje stado koje smo prikupili rekviriranjem od onih seljaka koji su zaista imali dosta. Nijedna seljanka nije ni za jednog mog čoveka umesila gibanicu.
PREDSEDNIK SUDA: Osećaš li se krivim?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Osećam se u toliko krivim što sam ovde JA na optuženičkoj klupi, a da ste vi na mom mestu, a ja na vašem, onda biste vi bili krivi, jer takav je zakon u borbi ideologija... Samo, vi postupate sa mnom kao sa kriminalcem. Izvodite me pred sud vezanih ruku. Optuženik se ne izvodi vezan, jer čim se daje pravo na govor, skidaju se i veze sa ruku...
PREDSEDNIK SUDA: Zašto si se predao Rusima?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Jer nisam hteo partizanima. A kako tumačite što sam Rusima predao 350 zarobljenih Nemaca? Da nisam možda sa njima sarađivao?
PREDSEDNIK SUDA: Zašto si se sam predao, a ne sa korpusom? Zašto si izdao naredbu narodu da Ruse dočekaju sa oduševljenjem?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Bio sam opkoljen. Raspustio sam korpus da vam ti ljudi ne bi pali u ruke i da im ne biste sudili kao meni danas. Ono što oni nose u svojim dušama, neizbrisivo je i vi im nećete to uništiti... Naredio sam da se Rusi dočekaju sa dobrodošlicom i oduševljenjem onako kako se dočekuju oslobodioci. Rekao sam, a narod je pokazao s kakvim oduševljenjem je pozdravio braću Ruse.
PREDSEDNIK SUDA: Da nisi mislio da ćeš time sebe olakšati?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Ne, toliko nizak nisam. Uostalom, iz celog mog iskaza videli ste da se ne branim, nego čak i optužujem. Rusi su naši saveznici još iz 1941 godine, vi ste to zaboravili!
PREDSEDNIK SUDA: Zašto si se predao, zašto nisi izvršio samoubistvo, imao si oružje kod sebe kad si se predao?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Nisam se ubio, jer sam hteo da vama i ovom narodu kažem ovo što vam sada govorim. Dosta je bilo laganja!
PREDSEDNIK SUDA: Jesi li bio na Ravnoj gori?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Da.
PREDSEDNIK SUDA: Jesi li se poznavao sa Dražom?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Da.
PREDSEDNIK SUDA: Kakve si naredbe primao od njega?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: A kakve ste vi naredbe primali od Tita?
PREDSEDNIK SUDA: Kakvo je to pitanje?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: A kakvo je vaše pitanje? Zar mislite da ću da odam službene tajne? Varate se i uzaludno me ispitujete.
PREDSEDNIK SUDA: Da li si primao sugestije sa strane?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Nikakve sugestije nisam primao. Radio sam onako kako je zahtevala naša ideologija, kako sam osećao, kako sam nalazio za najpoštenije. Ja imam svoj mozak, dizgin nije za čoveka.
PREDSEDNIK SUDA: Da li si sarađivao sa Vidićem?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Rekao sam da službene tajne ne izdajem.
PREDSEDNIK SUDA: Da li si smrtne presude izricao što si morao, što je Vrhovna komanda tako diktirala?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Meni je rukovoditelj moja ideologija. Imao sam odrešene ruke - što joj je smetalo, uklonio sam. Mada sam ja lično veliki protivnik prolivanja srpske krvi, ja sam prolio samo nezdravu krv. Mnogi su od nas grešili, ponekad je pala nedužna krv, ja žalim te slučajeve i mi znamo i priznajemo da je to naša pogreška, ali vi se niste učili na našim greškama. Treba da znate jednu istinu: krv traži - krv!
PREDSEDNIK SUDA: I to ste činili u ime Kralja?
U SALI DELIMIČNO: Dole kralj! Dole koljaš! (Većina ćuti, u publici teška atmosfera, oseća se duševni kontakt sa Rausavljevićem. Rausavljević ustaje, obraća se masi.)
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: U ime kralja smo činili, jer smo radili za njegovo dobro, jer i on zna da smo samo mi za njega. Vi ne znate šta znači za nas kralj! Nije u pitanju Petar Drugi, nije u pitanju On kao ličnost, u pitanju je On kao simbol svega onoga što mi želimo i za šta smo se borili. Vi kažete: monarhija je preživela, a ja vama kažem: monarhija živi u srpskom narodu. Za naš narod je kralj i presto nešto narodno, nešto što je specifično njegovo, jer je Srbija dala narodnog kralja. Naši su kraljevi bili izraz narodne volje, nisu bili diktatori, jer narod to nije trpeo, naš narod nije rođen za diktaturu. Kralj je bio figura u kojoj je narod gledao sebe... Svaka diktatura je užasna, jer sputava čoveka, a monarhija, onakva kakva je naša u demokratskoj državi, u kojoj parlament odlučuje, a ne autokrata, zaista nema ničega diktatorskog. Kad smo uzvikivali: "Za Kralja i Otadžbinu!" - bilo je isto što i "Za Narod i Otadžbinu!" Jer, narod je u kralju, kralj je u narodu! Govorite o demokratskoj slobodi, a zavodite diktaturu. To su dva pojma koja se isključuju. Jedino jedna široka demokratija može da pruži narodu slobodu, jer sloboda za čoveka ne znači slobodu kretanja, nego slobodu iskazivanja svoga mišljenja. I pas kad hoće da zalaje, on to učini i ne boji se nikoga, a zar jedan čovek ne sme imati pravo da izrazi svoje oduševljenje, ili svoj jed?! Vi ne znate šta je demokratija, vi je nikada nećete moći upoznati, jer za vas je demokratija samo ograničeni prostor u okviru komunizma. Čoveku je jedino mesto u demokratskoj državi, a sve ono što se ne oseća čovekom neka pišti pod diktaturom, pa ma kakva bila, jer ko nije svoj gospodar, ko svojim mozgom ne misli - to je vo pod jarmom, koji vuče kola ma čime natovrena.
KOMANDANT PODRUČJA: Prtljate o nekoj demokratiji, a svi ste fašiste. Nazivaš sebe "Rausom" jer se ponosiš što si fašista!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Mene tako narod naziva, to je skraćenica moga prezimena. Poreklom sam Ličanin, rođen sam oko Užičke Požege i dokazao sam da sam Srbin. Da sam fašista bio bih ljotićevac, bio bih član Gestapoa i danas bih se nalazio u Berlinu. Fašizam prezirem isto toliko koliko i komunizam. Protiv fašista borim se kao i protiv komunista, jer sam još 1941 g. zbog fašista i otišao u šumu. Ne dozvoljavam da i jednog ravnogorca nazivate fašistom. Zar ne osećate da je to smešno i kontradiktorno: da smo fašisti, zašto bismo se tri i po godine skrivali po šumama, pod teškim uslovima?! Da nismo možda željni avantura? Znam, prebacićete mi da su izvesni korpusi primali oružje od Nemaca - to je tačno, jer nisu bili u mom položaju da mogu da otmu - kupovali su oružje od Nemaca, da bi ih tim istim oružjem tukli. Za njih je Švaba bio grosista, a ne saradnik.
ONI ISTI GLASOVI IZ MASE: Na smrt, na smrt!
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Sad razumem Bogočoveka: "Oprosti im grehe, jer ne znaju šta rade!" Vi tražite danas moju krv i moju smrt i vi ćete je imati. (Sudijama.) Ali upamtite, uskoro će ovaj isti narod, samo u mnogo većem broju, tražiti vašu smrt! Jer narod je MOJ, vi se zavaravate da je vaš i čudite se što vas usiljeno prima. Narod zna da ću se ja vratiti, on to čeka i želi, ne JA - nego MI ćemo se vratiti! Ali, naša osveta za vaša nedela, za vašu tiraniju, biće gnev naroda, a ne osveta pojedinaca i nas boraca, pripadnika protivnog vam pokreta. Srešćemo se uskoro svi mi gore i onda će naše duše i naše savesti pošteno progovoriti. Videće se tada ko je poštenije mislio narodu - vi ili mi. Sve što se silom sprovodi, sve propada. Ono što je spontano, to ostaje. Doći će još jedan 27. mart! (U sali žagor. Rausavljević miran kao i uvek što je bio za celo vreme suđenja, koje je trajalo od 8 do 18 časova neprekidno, seda. Njegov pogled s blagom ironijom počiva na sudijama, jer oseća da mu ni u kom pogledu nisu dorasli. ...Osuđen na SMRT!... Reči su pale posred mrtve, teške tišine. Preko lica Rausavljevićevog preletelo je smirenje i olakšanje...)
PREDSEDNIK SUDA: Jesi li zadovoljan presudom?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Da. Potpuno sam zadovoljan, jer je meni ispod časti da živim pod vašim režimom. Zaboravio sam malopre da vas zamolim za smrtnu presudu, kad sam vam naglasio, da je sloboda uslovljena demokratijom, a kad nje nema, onda nema ni ljudi koji zaslužuju naziv čoveka. Ja sam srećan što odlazim, A VAS ĆE DOČEKATI LEGIJE ONIH, KOJI ĆE SVETITI NAŠE GROBOVE!
PREDSEDNIK SUDA: Imaš li još šta da kažeš?
MAJOR RAUSAVLjEVIĆ: Ne. Jedino još: ZA KRALjA I OTADžBINU!
Нема коментара :
Постави коментар