MARIN MARINOVIĆ PO KOME SMO DOBILI ULICU

. . . . .General Mihailović je 1. aprila 1944. godine naglašavao da starešine moraju posebno biti disciplinovane.

Veliki problem je i dalje bio odnos prema narodu. Pojedine starešine same određuju razrez građanima, pre svega koliko će ko dati novca: “Ovo je sa moralne strane za svaku osudu; pored toga, pojedinci čine takve postupke kojih bi se pametan i karakteran čovek stideo: pijanče, kockaju se, provode blud i žive u konkubinatu sa tuđim ženama, a dužnosti ne vrše. . .

. . . O pojedinim nemilim događajima, Mihailovića je 18. maja izvestio Petar Milićević, poverenik VK u Beogradu: “Jutros mi je saopštio jedan naš čovek da je u Varvarinu 27. marta ubijen ugledni advokat iz Beograda, sklonjen u Varvarin, po imenu Marin Marinović, sa ženom zajedno, i bačen u Moravu.Ubila ga je jedna trojka, kaže, po naređenju nekog tamošnjeg komandanta, da li brigade, da li korpusa, ne zna, samo zna da je rodom Bosanac. Na pitanje zašto je ubijen taj nevin čovek, ti iz trojke su odgovorili: Mi znamo da je on potpuno nevin, ali mi smo morali naređenje komandanta izvršiti, da bi zaplašili cincarsku čaršiju koja ne da pare!“