Vezak Vezla gospođa Jelena,
Verna ljuba Petrovića Đorđa,
U Topoli na tananoj kuli,
Veza vezla, suze prolevala:
Otišo joj na Moravu Đorđe,
Na Moravu bije bojak ljuti,
Bojak bije s Kuršidom vezirom
I njegovom silovitom vojskom,
Pa je gospa setna nevesela,
Suze roni, a bogu se moli,
Da joj Đorđu bude u pomoći.
Istom gospa suze utirala,
Pogledala na pendžer od kule,
Al' se drumom magla zapodela,
A iz magle junak ispanuo
Na kulašu konju velikome;
Na junaku toke sakovane,
Mordolama i oružje svetlo,
U ruci mu krstaš svilen barjak,
A na glavi krvava marama.
Cim ga vide, poznade ga gospa,
Pozna gospa Rajića sokola,
Barjaktara Petrovića Đorđa;
Kraj sebe je đerđev oturila,
Pa poskoči na noge lagane.
Brže strči niz tananu kulu.
Istrčala nadrum pred junaka,
Pa ga pita gospođa Jelena:
"Što je bolan, Đorđev barjaktare !
Što ostavi Đorđa gospodara ?
Je li mene u životu Đorđe ?
U tebe je lice potamnelo,
Gde si junak dopanuo rana ?"
Veli njojzi Rajić Barjaktare:
"Gospo moja, Petrovića Ljubo !
Evo idem sa Morave, gospo,
Iz ljutoga boja krvavoga;
A dobre ti ja donosim glase:
Bojak biše Srbi sa Turcima
na širokom polju varvarinskom,
Bojak biše do tri bela dana;
Silna beše u Turaka vojska:
U vezira do dvanaest paša,
U svakoga po sedam hiljada,
Sve delija, carevih hatlija;
Žešćeg boja dosad nije bilo,
Nit'se više krvi prolevalo,
Više turske nego krvi srpske:
Srpska vojska tursku nadvladala,
Slavan spomen rodu ostavila.
Đorđe ti je zdravo i veselo,
I on me je tebi opravio,
Da ti dobre ja donosim glase:
Uz njega sam ljuti bojak bio
I u boju rana dopanuo:
Lake rane, zabava junaku.
Stade njojzi Rajić kazivati:
"Gospo moja, Petrovića ljubo !
Kada Srbi Turke nadvladaše,
Staše bežat' uz Moravu Turci;
Za njima se Đorđe naturio,
Pa ih goni Nišu bijelome;
Nadaj mu se, skoro će ti doći.
A što pitaš za srpske vojvode,
Evo ću ti sve po redu kazat':
Video sam Mladena vezira
I Pljakića zeta Đorđevoga,
Oba su ti zdravo i veselo:
Bojak biše, ne zameriše se
Nit u boju rana dopadoše.
Video sam Vulićević Vuju
I uz nj'ga dva sokola siva:
Pobratima Stanoja Glavaša
I junaka iz Kolara Vula;
Oni vode smederevsku nah'ju
I sa njome Jasenicu ljutu;
Tu alaji turski uzmakoše,
Tri su turske vojske salomili,
Mnoge turske ojadili majke,
Kursula je delio megdana
S Omer-agom poturicom ljutom,
Omer agi glavu ukinuo,
Srpsko ime junak proslavio.
I Veljko nam iz Krajine dođe
Sa svojijeh tri stotin' bećara,
I dovede tri hiljade Rusa,
Sve Kozaka na glasu junaka.
Gde udariše Kozaci junaci,
Tu ogreznu krvca do kolena;
Mnogu tursku vojsku salomiše,
Mnoge paše onde pogiboše:
A gde grune s bećarima Veljko,
Čudna strava Turcima ovlada,
Buljucima beže bez obzira,
AL' ih stižu Veljko i bećari
I ruse im odsecaju glave;
Da je tebi pogledati bilo,
Ja šta čini Veljko soko sivi !
Isukao Đordu starokovnu,
Ražljutio Kušlju od megdana:
Kušlja gazi, Veljko Turke seče,
Jednom mahne, po tri glave lete,
Oko sebe lese povaljuje:
A čude se Kozaci junaci,
A šta čini vojevoda Veljko !
Bog da prosti ko ga je rodio !
On ostavi spomen vekoviti,
Da se priča Veljkovo junaštvo,
Dok je Srba, dok je Varvarina !"
Извор???
ОдговориИзбриши