NIKOLA MANDRDA

  Nikola Mandrda bio je čuveni junak iz Prvog i Drugog Ustanka.

  On je bio veoma lep, krupan, snažan i glasovit čovek. Kad bi on viknuo sav se Juhor tresao, te mu je i gora glas prihvaćala. Turke je strašno mrzeo i ubijao bi ih gde ih je god stigao. Karađorđe ga je veoma uvažavao, a već s Milošem nije dobro stajao. Bio je vrlo samovoljan. Jednom se svadi sa nekom ženom, iz istog sela. oko nekakva kazana, pa je tako jako istuče, da je jedva živa ostala. Žena ode na tužbu Knezu Milošu u Kragujevac. Miloš prati kabadahiju Petra Jovanovića iz Božurnje i još dva pandura, da uhvate Mandrdu i da mu ga vezana dovedu u Kragujevac. 

  Kad panduri dožu u Pajkovac. nažu kmeta Đorđa i zapovede mu da odmah nađe Mandrdu. Đorđe pozove Nikolu i ovaj dođe, uzev najpre tvrdu reč da mu panduri nece ništa učiniti, već da će ga živa odvesti Knezu Milošu. Ali kad se preda oni ga zatvore u kmetovoj kući i stanu ga vezivati. Na ovo izda Nikola u viku i dreku, da se gora prolamala. na što dotrči njegov verni pobratim, Jova Saplak, iz istog mesta, razbije vrata, koja su bila od direka, a ne od dasaka, oslobodi pobratima, pa onda zajedno iseku kabadahiju Petra i oba pandura, a kmet Đorđe im umakne. 

  Posle ovoga Mandrda pobegne u Leskovac, gde je ziveo oko 5 godina. Jednom prilikom ubije tamo nekakva turskog pašu, uzme mu konja s opremom, pa prebegne u Srbiju i dodje u Pajkovac, a odmah sutra-dan uputi se Knezu Milošu. Došavši u Kragujevac, ostavi konja u mehani, a on ode pred dvor, stane na divan, prekrsti ruke i tako ostane da čeka da ga knez primi. 

-A sta ces ti, more? upita ga Miloš s doksata. 

-Ni ja ne znam; ti si me zvao, - odgovori on. 

-A odakle si ti? 

- Ja iz Temnića. 

- E meni nije u znanju da sam koga god od skora zvao iz Temnića, - rekne Miloš. 

- Jesi vala, gospodaru. 

- Pa ima li koliko od kako sam te zvao? 

-Ima pet... 

- Milos se opet promisli, pa ce reći: Činim voliko, po materi te tvojoj, pamćenje me jos dobro služi, ali se ja opet ne secam da sam koga skora zvao iz Temnića. 

- Jesi, gospodaru. 

- A od koga si sela iz Temnića? 

- Ja iz Pajkovac, a ako hoces baš pravo da ti kažem, ja sam Nikola Mandrda. 

- A, ti si, Mandrda. 

- Ja 

- Pa zasto mi pobi pandure, po materi te tvojoj?! 

- Zaslužili su gospodare. 

- Kako to? 

- Nisu održali zadanu reč, a tu se pokazali gori od Turaka, pa onda ispriča sve kako je bilo, pa mu kaže kako je bio u Leskovcu, ubio pašu i oteo mu konja. 

Najzad mu Miloš reče: E, ništa ništa, po materi te tvojoj, Mandrda si bio, Mandrda i ostaješ. Tri moja pandura vrede za pašu i njegova konja, a ti idi i neka ti je prosto od mene i od Boga!

Mandrda se na više mesta bio s Turcima. Tako je sa 30 druga razjurio oko 3000 Turaka na drumu od Ćuprije do Sinjeg Vira. To je svakojako bilo 1813 godine. Ovde su ga Turci ranili u nogu. Drugi put 1815 godine pustio se od Varvarina do Devojačke Stene na Juhoru, te je isekao , pobio i zarobio oko 2000 Turaka. Jednog je Turčina jurio do Debelog Drveta nad Belušićem. 

  Kad su nekoliko puta opkolili oko toga drveta, uhvate se u leđa i zadugo su se tako nosili, dokle Mandrda nekako ne podmetne nogu Turčinu, te ga obali i odmah raspori. Posle je pričao da se u životu nikad više nije uplašio nego tada. 

Mandrda je umeo sam da pravi barut. Na tavanu jedne zgrade uvek je imao po 200 oka osušena baruta. U boju na Varvarinu trosili su i taj njegov barut. Umro je u Kruševcu u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe sina Dimitrija, o kome se nista ne zna.