Uzun-Mirko Apostolović (Brajkovac kod Lazarevca 1782 — Beograd 20. novembar 1868.), bio je vojni zapovednik, bimbaša u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Nadimak Uzun dobio je zbog svog rasta, jer „uzun“ na turskom znači visok. Posebno se istakao i proslavio prilikom oslobađanja Beograda 1806.
Rođen 1782. godine u Brajkovcu, koji se, u to vreme, zbog sumpornih isparenja na izvorištu lekovite vode zvao Smrdljikovac. Njegova porodica je iz Pipera prvo došla u Rudnički kraj, odakle se posle preselila u okolinu Beograda, da bi u vreme austrijsko-turskih ratova boravila u Sremu.
Otac Petar Apostolović i deda Apostol poginuli su u austrijsko-turskom ratu 1792. boreći se u Kočinoj Krajini u frajkoru protiv Turaka. Po povratku iz Srema, Mirko je sa majkom živeo u Mislođinu, odakle je prešao u Beograd, gde je učio terzijski zanat.
Posebno se proslavio u bici za Beograd 29-30. novembra / 11-12. decembra 1806, kada je zajedno sa svojom četom i bimbašom Kondom, bivšim turskim krdžalijskim vojnim zapovednikom u Beogradu, ušao neprimetno u grad i sa unutrašnje strane otvorio Sava-kapiju srpskoj vojsci. Teže je ranjen u borbi sa turskom stražom na kapiji.
Bio je ranjen; na Karanovcu (današnje Kraljevo) (1805) u glavu, na Smederevu (1805) u rame, na Sava-kapiji (1806) nožem po desnoj ruci, na Užicu (1805 ili 1807) u kuk, na Malajnici (1807) u prsa, na Drini (1810) sabljom preko butine, na Paraćinu (1805) u levi list. Posle propasti Prvog srpskog ustanka lečio je svoje rane u Beču. Učesnik je Drugog ustanka i tukao se sa Turcima na Liparu, Čačku i Dublju. Kada je zatražio penziju od Sovjeta (1842), sovjetnici su ga upitali gde su mu dokumenta, na šta im je odgovorio: „Moji su dokumenti mojih 7 rana!"
Uzun-Mirko koji je, kao i druge starešine iz njegovog pokoljenja, bio vezan za crkvu i poštovao sva pravila, imao je u svojoj kući jednu sobu na gornjem spratu, gde se ujutro i uveče molio pred ikonama. Prema svedočenju savremenika naglas se molio, tako „da se napolje čuti moglo".
Za pedesetogodišnjicu Drugog srpskog ustanka, 21. maja 1865. knez Mihailo je Uzun Mirku svojom rukom pridenuo Takovski krst, a odlikovan je i crnogorskom Zlatnom medaljom Obilića. Umro je 1868. i sahranjen je u Beogradu. Njegova grobnica nalazi se danas na Novom groblju u Beogradu.
Одлична Вам је страница. Поздрав Д. Настасијевић/Чеда Тодоровић/
ОдговориИзбриши